Zašto je LEI stvoren: kratka istorija identifikatora pravnog lica

Banke i brokeri često traže od kompanija LEI, ali malo ljudi zna odakle potiče ovaj kod od 20 znakova. Istorija LEI-ja objašnjava zašto finansijske firme insistiraju na njemu: regulatori su osmislili kod da bi finansijski sistem lakše nadzirali. Ako je Vašoj kompaniji potreban kod, preko nas možete podneti prijavu za LEI onlajn.

Zašto je regulatorima bio potreban globalni identifikator

Kada je Lehman Brothers bankrotirao u septembru 2008, banke su žurno procenjivale moguće gubitke. Veliku finansijsku grupu čine stotine ili hiljade zasebnih pravnih lica, a svaka banka ih je evidentirala pod sopstvenim nazivima i internim kodovima.

Regulatori su se suočili s istim problemom, ali u većem obimu. Bez zajedničkog identifikatora nisu mogli sabrati kolika je izloženost različitih firmi prema jednom trgovinskom partneru, pa su rizici postali vidljivi tek nakon nastale štete.

Od odluke G20 do prvih kodova

Na samitu u Kanu u novembru 2011, G20, grupa vodećih ekonomija, zatražio je od Financial Stability Board (FSB), koji koordinira njihove finansijske regulatore, da osmisli globalni LEI sistem. Lideri G20 podržali su njegove preporuke u junu 2012, a standard ISO 17442, objavljen iste godine, utvrdio je format koda.

Američkom regulatoru derivata bili su potrebni kodovi za izveštavanje o svopovima pre nego što je postojao globalni sistem, pa je 2012. imenovao DTCC i SWIFT da izdaju privremene kodove. Druge zemlje uspostavile su sopstvene rane izdavaoce. Lehman Brothers Holdings dobio je takav kod u decembru 2012, više od četiri godine nakon propasti, a njegov zapis je i dalje u javnoj LEI bazi podataka. Do sredine 2014. izdato je gotovo 300.000 tih ranih kodova, poznatih kao pre-LEI, i svi su postali LEI-jevi.

Ko upravlja globalnim LEI sistemom

Globalni LEI sistem ima tri nivoa. Na vrhu je LEI Regulatory Oversight Committee, telo regulatora i centralnih banaka koje nadzire sistem od januara 2013. i utvrđuje njegova pravila. U sredini je Global Legal Entity Identifier Foundation (GLEIF), koju je FSB osnovao u junu 2014. kao švajcarsku neprofitnu fondaciju sa sedištem u Bazelu.

GLEIF nikada ne dodeljuje kodove. On akredituje izdavaoce, proverava kvalitet njihovih podataka i čini svaki zapis javnim. Izdavaoci čine treći nivo: upoređuju podatke kompanije s njenim poslovnim registrom i dodeljuju kod, kako objašnjava naš vodič o tome šta je LEI. Od maja 2017. LEI evidencije počele su da prikazuju i matične kompanije, tako da su regulatori mogli videti ko je čiji vlasnik.

Kako je LEI stigao do običnih kompanija

U EU je prvi talas došao 12.02.2014, kada je počelo izveštavanje o derivatima i kada se očekivalo da svaka strana u transakciji ima kod, uključujući i obične kompanije koje štite valutni rizik.

Najveći talas došao je 03.01.2018, kada su pravila MiFIR u EU počela da se primenjuju. Od tada su investicione firme morale da svakog klijenta kompaniju navedu prema njenom LEI-ju u izveštajima o trgovini, što je industrija sažela kao „nema LEI-ja, nema trgovanja”. Nakon šestomesečnog prelaznog perioda, brokeri u EU više nisu mogli da izvrše većinu trgovina za kompaniju bez koda. To je ključan razlog zbog kojeg Evropa obuhvata većinu svetskih LEI-jeva, kao što pokazuju naše LEI statistike.

Dobijanje LEI-ja za Vašu kompaniju

LEI bilo kog akreditovanog izdavaoca važi širom sveta. Sarađujemo sa WM Datenservice, izdavaocem akreditovanim od GLEIF-a u Frankfurtu, i pružamo usluge kompanijama iz bilo koje zemlje. Popunite naš obrazac prijave za LEI, a kod obično stiže u roku od jednog ili dva radna dana.

Pošaljite zahtev

Često postavljana pitanja