Kratak odgovor
Otpuštanja u tehnološkom sektoru u Evropi predstavljaju prestrukturiranje, a ne kolaps, a AI je glavni razlog, iako ne jedini. IT usluge će pojeftiniti, ali neravnomerno: rutinski rad za 10–25% u narednih nekoliko godina, dok će ekspertski rad zadržati cenu. Stalan priliv otpuštenih ljudi osnivaće preduzetničke delatnosti i male kompanije; talas start-up kompanija poput onog u Finskoj nakon Nokije moguć je, ali manje verovatan. Prava žrtva je prvi posao junior programera, zajedno sa naplatom po satu i cenama softvera po korisniku.
Uvodnik Delfija nazvao je otpuštanja u Pipedriveu početkom šoka, a brojke opravdavaju tu reč. Pipedrive, jedan od estonskih jednoroga, otpušta 267 ljudi u Estoniji, oko 70% svog osoblja ovde. Swedbank ukida blizu 500 radnih mesta u celoj grupi, od kojih je oko stotinu u Baltiku. Telia ukida oko 900 pozicija, od kojih je približno stotinu u Estoniji. Kako je Delfi sažeo objašnjenja iz upravnih sala, svode se na jednu rečenicu: AI je promenio rad, pa se struktura mora promeniti.
Obrazac je globalan. Microsoft je, prema medijskim izveštajima, ponudio paket za dobrovoljni odlazak za oko 60.000 zaposlenih, više od četvrtine svoje radne snage. Amazon je u godinu dana ukinuo oko 30.000 korporativnih pozicija, nekoliko meseci nakon što je njegov CEO rekao da će generativni AI smanjiti broj zaposlenih u kancelarijama.
Da li su otpuštanja u tehnologiji zaista posledica AI-ja?
Ne u potpunosti. Nekoliko ovih kompanija zaposlilo je previše ljudi u godinama jeftinog novca i sada smanjuje broj zaposlenih, a AI zvuči bolje u objavi nego troškovi; kritičari to nazivaju AI washingom. Telijin sopstveni plan, na primer, govori o lokalizaciji i uštedama, a ne o algoritmima. Ali smatram da je objašnjenje ovog puta uglavnom tačno, iz razloga navedenih u nastavku: novac ide u servere umesto u plate, a poslovi koji prvi nestaju jesu rutinski poslovi koje AI već dobro obavlja. Ovo je prvi talas otpuštanja zbog AI-ja i verujem kompanijama na reč, uz rezervu.
Šta sledi za evropski tehnološki sektor
Delfi je pitao šta Estonija treba da uradi da bi se prilagodila. Želim da odgovorim na drugo pitanje, ono koje je važno svakome ko kupuje ili prodaje IT rad: šta sledi za evropski tehnološki sektor, cenu IT usluga i ljude koji su upravo izgubili posao. Vidim tri scenarija, a tabela pokazuje kako ih procenjujem.
| 1. Pražnjenje sektora | 2. Jeftinije IT usluge, manje juniora | 3. Nokia efekat | |
|---|---|---|---|
| IT poslovi | Rezovi se nastavljaju, zamrzava se zapošljavanje na svim nivoima, talenti odlaze iz Evrope | Potražnja za seniorima se oporavlja, zapošljavanje juniora ostaje slabo | Poslovi prelaze od nekoliko velikih poslodavaca ka mnogim malim kompanijama |
| Cena IT usluga | Polako pada: veliki dobavljači zadržavaju korist kao maržu | Rutinski rad je 10–25% jeftiniji, ekspertski rad zadržava cenu | Brže pada kako se mali timovi nadmeću cenom |
| Nove kompanije | Malo njih: malo kapitala, malo poverenja | Stalan priliv: preduzetnici, agencije, nišni softver | Talas, kao u Finskoj nakon Nokije |
| Koliko je verovatno, po mom mišljenju | 25% | 50% | 25% |
Prvi scenario: pražnjenje sektora
Da li će AI zameniti junior programere?
U velikim kompanijama, da, i uglavnom tiho: junior pozicije se ne ukidaju toliko koliko se nikada ne otvaraju. Najbolji podaci o AI-ju i IT poslovima potiču iz SAD-a, gde se evidencije o platama prate u velikom obimu, a Evropa obično sledi sa zakašnjenjem. Stanfordovo praćenje evidencija o platama u SAD-u pokazuje da je zaposlenost osoba od 22–25 godina u poslovima najizloženijim AI-ju 19% ispod nivoa na kojem bi bila da je pratila manje izložene vršnjake, a jaz nastaje zbog zamrzavanja zapošljavanja, ne zbog otpuštanja. Oglasi za razvoj softvera u SAD-u i dalje su oko petine ispod nivoa pre pandemije, a otprilike sedam od deset namenjeno je seniorima. Studija Harvarda i INSEAD-a o start-up kompanijama utvrdila je da kompanije zasnovane na AI-ju vode timove 25% manje, sa 15% manje zaposlenih na početnim pozicijama.
Kuda vodi taj pravac
Pesimistično tumačenje produžava taj pravac: zamrzavanje zapošljavanja širi se uz hijerarhiju; Evropa deceniju zadržava senior inženjere koje ima, a zatim ostaje bez njih, jer niko nije obučio sledeću generaciju. IT usluge pojeftinjuju samo polako, jer veliki dobavljači zadržavaju rast produktivnosti kao maržu, a mali dobavljači koji bi ih potcenili gube diskrecione projekte od kojih žive. Kapital za nove kompanije ostaje oskudan, a najambiciozniji osnivači odlaze u SAD. Ovome dajem jednu šansu od četiri. Razlog zbog kojeg verovatnoća nije veća nalazi se u sledećem scenariju.
Drugi scenario: jeftinije IT usluge, manje juniora
Da li će AI pojeftiniti IT usluge?
Da, i ovom scenariju dajem polovinu verovatnoće jer je to ono što novac već radi. Gartner očekuje da svetska IT potrošnja poraste za 14% u 2026, ali potrošnja na IT usluge za samo 5%; razlika odlazi u data centre i softver. Budžeti se ne smanjuju. Prelaze sa ljudi na mašine.
Kompanije za outsourcing to prve osećaju i to otvoreno govore. CEO kompanije Hexaware rekao je Bloombergu da klijenti mogu tražiti naknade 20–25% niže za rutinski rad kako ga AI ubrzava, a velike indijske IT grupe navode da klijenti traže povraćaj dobitka u produktivnosti pri svakom ponovnom pregovaranju ugovora. Tako IT usluge postaju jeftinije: popust pri svakom obnavljanju, umesto naglog kraha. Zato očekujem da rutinski rad košta 10–25% manje za nekoliko godina.
Popust je neravnomeran, a upravo taj deo izmiče naslovima. U METR-ovom istraživanju, do sada najpoznatijem, iskusnim programerima koji su radili na velikim bazama koda koje dobro poznaju trebalo je 19% više vremena uz AI alate s početka 2025, a isti istraživači očekuju najveće dobitke kod manje iskusnih programera i u nepoznatom kodu. Alati su se od tada poboljšali, a sam METR smatra da je broj zastareo, ali pravac ostaje: ekspertski rad zadržava cenu, rutinski rad ne, a junior koji je ranije radio taj posao ostaje nezaposlen.
Za Evropu je preokret u vremenu. Samo 20% kompanija u EU sa deset ili više zaposlenih koristilo je AI u 2025; među velikim kompanijama taj udeo bio je 55%. Pipedrive i Swedbank su velike kompanije koje prve pokreću promene. Male i srednje firme koje čine najveći deo evropske ekonomije jedva da su počele, a za njih je jeftiniji razvoj više softvera: interni alat ili integracija koji nikada nisu vredeli ponuđene cene sada se izrađuju. U ovom scenariju sektor zapošljava manje ljudi nego na vrhuncu i proizvodi više, a potražnja manjih firmi je mesto gde će stalan priliv otpuštenih pronaći prve klijente, kao preduzetnici, agencije i male softverske kompanije.
Treći scenario: Nokia efekat
Da li otpušteni programeri osnivaju kompanije?
Neki to čine, a Evropa je to već videla u velikom obimu. Kada je Nokia propala kao proizvođač telefona, njen program Bridge pomogao je bivšim zaposlenima da osnuju oko 400 kompanija u Finskoj, a istraživanje Univerziteta Aalto utvrdilo je da je oko 90% njih i dalje aktivno; širom sveta broj je premašio 1.000. Ne smatram slučajnošću to što je usledio finski start-up procvat.
Dva uslova su danas bolja nego tada. Prvo, trošak razvoja softvera drastično je pao. CEO kompanije Y Combinator kaže da kompanije iz njenih poslednjih generacija dostižu milione prihoda sa manje od deset ljudi, a u četvrtini jedne generacije AI je napisao 95% koda. Tim od tri bivša Pipedrive inženjera sada može isporučiti ono za šta je nekada bilo potrebno celo odeljenje, a kada se mnogi takvi timovi nadmeću, cene padaju brže nego u mom osnovnom scenariju. Drugo, Evropa po prvi put gradi pravni okvir. Predlog Komisije EU Inc omogućio bi osnivačima da registruju kompaniju priznatu u celoj EU u roku od 48 sati, za manje od €100 i bez minimalnog kapitala, a Brisel želi da bude usvojen pre kraja 2026. Estonija već nudi većinu toga: kompaniju registrovanu onlajn u roku od jednog dana i nema poreza na dobit koju reinvestirate.
Ovom scenariju je potrebno da otpušteni ljudi budu gladni u produktivnom smislu: da otpremninu tretiraju kao početni kapital, a ne kao sigurnosnu mrežu. Dajem mu jednu šansu od četiri, jer finski dokazi pokazuju i granice. Većina Bridge kompanija ostala je mala: istraživanje Aaltoo očekivalo je da njih 400 zajedno zaposli oko 2.500 ljudi. Inženjer sa hipotekom takođe će pre prihvatiti ugovor nego osnovati start-up kompaniju. Ipak, to je jedini scenario koji stvara sledeći Pipedrive, a otpuštanja u starom upravo su način na koji takve stvari počinju.
Sedam predviđanja za IT poslove i cene, sa datumima
Scenariji su način da budete u pravu šta god da se dogodi, zato sledi sedam predviđanja dovoljno konkretnih da mogu biti pogrešna. Svako sadrži vremenski okvir i pokazatelj koji ću pratiti.
| Šta očekujem | Kada | Pokazatelj koji treba pratiti |
|---|---|---|
| Junior programer nestaje iz velikih kompanija; prvi posao diplomca je u timu od manje od deset ljudi, po ugovoru ili u sopstvenoj kompaniji. | Tri do pet godina | Početne pozicije ostaju ispod 5% oglasa za softver, gde ih Indeed već sada beleži. |
| Plate se dele na dva dela. Senior inženjeri postaju skuplji, jer niko ne obučava njihove zamene, dok medijalna plata programera u Evropi realno pada. | Pet godina | Ponude za seniore rastu brže od inflacije, a ponude za juniore su ispod nje. |
| Rezovi traju još 18–24 meseca, zatim se zapošljavanje nastavlja, ali se sektor stabilizuje sa 10–20% manje ljudi nego na vrhuncu i drugačijom strukturom: više AI inženjera i generalista, manje menadžera. | Dve godine | Oglasi za softver vraćaju se ka nivou pre pandemije, bez dostizanja tog nivoa. |
| Naplata po satu nestaje: većina ugovora o IT uslugama određuje se po rezultatu, a agencije koje prodaju sate gube od fiksnih cena. | Pet godina | Velike outsourcing kompanije prijavljuju većinu prihoda iz ugovora zasnovanih na rezultatima. |
| Softver postaje jeftiniji, ne samo rad. Cene po korisniku urušavaju se jer AI agenti zamenjuju korisnike koji su zauzimali licence, a pretplate tipa CRM gube 20–30% prihoda po klijentu, popust istog reda kao onaj koji outsourcing kompanije sada daju. | Tri do pet godina | Veliki dobavljači pretplatničkog softvera prelaze na cene zasnovane na korišćenju i prijavljuju pad prihoda po klijentu. |
| Offshore model ljudi po satu se završava. Indija i nearshore centri Istočne Evrope gube cenovnu prednost za rutinski rad; Evropa kupuje stručnost iz inostranstva, a ne kapacitet. | Pet godina | Rast IT usluga zaglavljen je na niskim jednocifrenim stopama (Allianz ga već procenjuje na 3.6%), dok ukupna IT potrošnja raste dvocifreno. |
| Estonski ICT sektor prošao je vrhunac broja zaposlenih: 10–20% manje ljudi, isti udeo u GDP-u, a desetine hiljada novih tehnoloških poslova koje Delfi pominje pojavljuju se u drugim sektorima, a ne u ovom. | Pet godina | Statistics Estonia pokazuje pad zaposlenosti u ICT-u dok dodata vrednost ICT-a ostaje stabilna. |
Peto je ono koje bih podvukao. Uvodnik Delfija počinje slikom AI munje koja pogađa poslovni model Pipedrivea, i to je prava dijagnoza: prodajni alat koji se prodaje po korisniku je u nevolji kada je korisnik agent. Kompanije koje smanjuju osoblje jer je AI promenio njihovo tržište sledeće su na redu za popust: njihovi klijenti postaviće im pitanje koje se već postavlja outsourcing kompanijama, zašto plaćati staru cenu za rad koji mašina sada obavlja. Zato očekujem da se pad cena proširi sa usluga na sam softver.
Slede dva praktična zaključka za one koji kupuju i prodaju IT rad. Ako ga kupujete, zaključujte kraće ugovore i tražite AI popust pri svakom obnavljanju, jer će to činiti i Vaši konkurenti. Ako ga prodajete, pređite na fiksne cene pre nego što Vas klijenti na to primoraju i prodajte prosuđivanje koje AI još ne može zameniti, umesto sati koje može.
Otpušteni ste sa tehnološkog posla: šta dalje
Koji god scenario da se ostvari, moj savet svakome ko je upravo dobio otkaz je isti. Klijenti koji više ne zapošljavaju juniore i dalje kupuju rad od preduzetnika, a najjednostavniji način da fakturišete taj rad jeste da osnujete sopstvenu kompaniju. Za samostalni rad, naš vodič o radu kao freelancer preko estonske kompanije obuhvata registraciju, poreze i bankarstvo. Ako razvijate proizvod, vodič za osnivanje IT ili SaaS kompanije u Evropi objašnjava kada je Estonija prava baza, a kada nije, dok pregled pokretanja AI kompanije u Estoniji obuhvata ekosistem i pravila. Registrujemo estonske kompanije za osnivače iz cele Evrope, uključujući ljude koji njima upravljaju iz inostranstva kao e-residents; stranica osnivanje privrednog društva navodi šta svaki paket uključuje.
