Porez na dobit pravnih lica u Estoniji i nordijskim zemljama: stope, vreme i šta vlasnik zadržava

Osnivači u Helsinkiju, Stokholmu, Oslu i Kopenhagenu razmatraju Estoniju iz istog razloga: često navođenih 0% na reinvestiranu dobit. Samo prema nominalnim stopama, Estonija se ne izdvaja. Njenih 22% je više od finskih 20% i švedskih 20,6%, a jednako Norveškoj i Danskoj. Prednost se pojavljuje tek kada postavite još dva pitanja: kada se porez naplaćuje i šta se dešava s novcem kada stigne do vlasnika.

Ovaj vodič odgovara na oba pitanja za malo društvo sa jednim vlasnikom. Pragovi navedeni u nastavku usklađuju se svake godine; mehanizmi koji stoje iza njih menjaju se znatno ređe.

Stope poreza na dobit pravnih lica u Estoniji i nordijskim zemljama

Stopa poreza na dobit pravnih lica je broj koji osnivači pamte, a u poređenju Estonije i nordijskih zemalja najmanje je korisna od tri kolone. Estoniju od njenih nordijskih suseda razlikuje druga kolona; nordijske zemlje međusobno razlikuje treća.

Zašto je vreme važnije od stope

U Finskoj, Švedskoj, Norveškoj i Danskoj društvo završava finansijsku godinu, utvrđuje oporezivu dobit i plaća porez na dobit pravnih lica, obično u ratama unapred. Na taj račun ne utiče da li vlasnik prima dividendu ili svaki evro ostavlja u banci.

Estonija je uklonila taj korak. Estonsko društvo ne podnosi godišnju prijavu poreza na dobit pravnih lica i ne vrši avansne uplate. Dobit se akumulira u bilansu stanja neoporezovana. Porez nastaje tek pri raspodeli: dividendi ili uplati koju zakon tretira kao takvu, poput ličnog troška koji plati društvo. Deo dobiti koji nordijsko društvo svake godine šalje poreskom organu ostaje u estonskom društvu kao obrtni kapital dok ga vlasnici ne povuku. Obaveza je odložena, a ne ukinuta, i plaća se po stopi koja važi na dan raspodele. Naš vodič o porezu na dobit pravnih lica u Estoniji navodi uplate koje se smatraju raspodelama.

Šta vlasnik zadržava: €100.000 dobiti

Tabela prikazuje društvo sa €100.000 dobiti i jednim vlasnikom koji živi u istoj zemlji kao društvo. Nordijski iznosi su zaokruženi i pokazuju red veličine, a ne tačan obračun; švedski iznos pretpostavlja vlasnika koji takođe prima uobičajenu zaradu.

Finska izgleda iznenađujuće dobro u drugom redu zbog pravila koje nagrađuje kapital. Samo četvrtina finske dividende je oporeziva po stopi od 30% na prihod od kapitala, sve dok dividenda ostaje u okviru 8% neto imovine kompanije. Finska poreska uprava prikazuje obračun na primerima. Za dividendu od 80.000 € u tabeli zato je potrebna neto imovina od najmanje 1 milion €. Mlada kompanija sa malo kapitala plaća znatno više, jer se deo iznad granice od 8% oporezuje kao plata.

Švedska, Norveška i Danska uzimaju približno polovinu dobiti na njenom putu do vlasnika. U Švedskoj takozvana pravila 3:12 oporezuju dividendu po stopi od 20% samo do godišnjeg praga, oko 322.000 SEK za kompaniju sa jednim licem, a iznad toga kao platu. Neiskorišćeni prag se prenosi, pa vlasnici koji dobit povlače u fazama plaćaju manje nego što tabela pokazuje. U Norveškoj se dividenda množi faktorom uvećanja od 1,72 pre primene stope od 22%. U Danskoj značajna dividenda uglavnom ulazi u stopu od 42%.

Kada estonsko društvo ne štedi porez

Estonski model je odlaganje na nivou društva. Prestaje da funkcioniše u tri situacije, a prve dve važe za većinu nordijskih osnivača koji ostaju kod kuće.

Ako se društvom stvarno upravlja iz Finske, Norveške ili Danske, ta zemlja ga može tretirati kao sopstvenog poreskog rezidenta, jer svaka od njih primenjuje pravilo mesta stvarnog upravljanja. Švedska strano društvo ne tretira kao rezidenta, ali društvo kojim se upravlja sa švedskog radnog stola obično tamo ima stalnu poslovnu jedinicu, a Švedska je oporezuje na vrlo sličan način. U sva četiri slučaja matična zemlja svake godine oporezuje dobit prema sopstvenim pravilima, a estonskih 0% na zadržanu dobit se gubi. Naš članak o vođenju estonskog društva dok živite u inostranstvu objašnjava kako izgleda stvarno prisustvo u Estoniji.

Druga situacija je sama dividenda. Vlasnik koji živi u nordijskoj zemlji plaća porez te zemlje na dividendu iz estonskog društva, prema istim pravilima kao za lokalnu dividendu. Estonskih 22/78 je porez na društvo, a ne porez po odbitku za člana društva, pa se obično ne uračunava u lični porez vlasnika. Pošto je estonska stopa jednaka ili viša od nordijskih stopa poreza na dobit pravnih lica, ukupan račun na kraju je blizu onoga koji bi plaćalo lokalno društvo. Za nordijskog rezidenta prednost je u vremenu, a ne u nižoj konačnoj stopi.

Treća je jednostavnija. Ako se sva dobit povlači svake godine, odlaganje nema šta da odloži i poređenje se svodi na kombinovane stope iz tabele. Estonija je i dalje znatno ispred tri skandinavske zemlje i blizu Finske, ali je razlika manja nego što nominalnih 0% sugeriše.

Ko ima najviše koristi od estonskog modela

Porez na dobit pravnih lica u Estoniji nagrađuje jednu naviku: ostavljanje dobiti u društvu. Odgovara osnivačima koji reinvestiraju nekoliko godina pre nego što povuku novac, kao i holding društvima koja akumuliraju prinose. Odgovara i vlasnicima koji sebi isplaćuju zaradu ili naknadu člana uprave, a ostatak ostavljaju u poslovanju, jer se zarade oporezuju prema pravilima za obračun zarada i nikada ne aktiviraju porez na dobit pravnih lica. Društvom se mora upravljati iz Estonije, ili barem ne sa vlasnikovog nordijskog radnog stola, da bi sve ovo važilo.

Osnivanje estonskog društva uz Eesti Firma

Registrujemo društva u Estoniji za osnivače širom nordijskog regiona i uspostavljamo računovodstvo tako da odlaganje ostane očuvano, bez pretvaranja bilo koje isplate vlasniku u slučajnu oporezivu raspodelu. Ako želite da saznate da li bi Vaše društvo bilo oporezovano u Estoniji ili u matičnoj zemlji, naši poreski stručnjaci to mogu proceniti pre registracije. Stranica o osnivanju privrednog društva u Estoniji objašnjava šta usluga obuhvata, a naši računovođe zatim preuzimaju podnošenje prijava.

Pošaljite zahtev

Često postavljana pitanja