Međunarodni indeks poreske konkurentnosti 2026: Estonija prva 13. godinu, Baltik zauzima tri od prvih pet mesta

Tax Foundation, američki istraživački centar za poresku politiku, objavio je 19. oktobra 2026. izdanje za 2026. svog Međunarodnog indeksa poreske konkurentnosti, poznatog kao ITCI. Njegov zaključak isti je kao i svake godine od pokretanja indeksa: „Estonija 13. godinu zaredom ima najbolji poreski sistem u OECD-u.” Ispod ovog naslova ima još toga za navesti. Trećina zemalja promenila je poziciju, baltičke države zauzele su tri od prvih pet mesta, a revidirana metodologija znači da rezultati za 2026. nisu uporedivi s ranijim izdanjima.

Razlozi estonskog niza, pre svega oporezivanje dobiti društva tek kada se isplati, obrađeni su u našem članku o tome zašto je Estonija prva. Ovaj članak govori o samom izdanju za 2026: rang-listi, promenama i sitnim slovima.

Rang-lista za 2026: deset vodećih zemalja

ITCI ocenjuje 38 zemalja OECD-a u pet oblasti: porezi na dobit pravnih lica, porezi na fizička lica, porezi na potrošnju, porezi na imovinu i prekogranična poreska pravila. Meri kako je poreski sistem koncipiran, a ne koliko poreza prikuplja. Prvoplasirana zemlja dobija 100 bodova, a ostale se ocenjuju u odnosu na nju. Poslednja kolona poredi svaku zemlju s prošlogodišnjim rezultatom, preračunatim prema ovogodišnjoj metodologiji, čemu se vraćamo u nastavku.

Razlika od 7.5 bodova između Estonije i Letonije najveća je među bilo koja dva suseda u prvih deset. Na drugom kraju nalaze se Španija (35.), Italija (36.), Kolumbija (37.) i Francuska (38.). Velike ekonomije su u sredini ili niže: Sjedinjene Američke Države su 17., Nemačka 19., a Ujedinjeno Kraljevstvo 30. Estoniju upoređujemo s velikim evropskim ekonomijama u posebnom članku o porezu na dobit pravnih lica.

Baltičke države: tri od prvih pet

Tri od pet najbolje rangiranih poreskih sistema u OECD-u su baltička. U kategoriji poreza na dobit pravnih lica Estonija, Letonija i Litvanija zauzimaju prva tri mesta: Letonija prvo, Estonija drugo, a Litvanija treće. Letonija je 2018. usvojila estonski model i oporezuje dobit društva tek kada se raspodeli, po stopi od 20% umesto estonskih 22%, što je verovatno razlog što je neznatno ispred u toj pojedinačnoj kategoriji. Estonija zadržava ukupno vođstvo jer je takođe prva za poreze na fizička lica i poreze na imovinu.

Naše poređenje poreza na dobit pravnih lica u baltičkim državama postavlja tri sistema jedan pored drugog, a imamo i posebne vodiče za poreze društava u Letoniji i poreze društava u Litvaniji.

Ko je napredovao, a ko pao

Većina zemalja zadržala je mesto na rang-listi, a nijedna se nije pomerila za više od tri mesta. Slovačka Republika pala je najviše, sa 9. na 12. mesto, dok je Danska pala za dva mesta na 31. Izrael i Turska napredovali su po dva mesta, na 11. odnosno 9. mesto. Svi ostali pomerili su se za jedno mesto ili nisu promenili poziciju. Litvanija je povećala stopu poreza na dobit pravnih lica sa 16% na 17% i proširila osnovicu PDV-a, a ostala je peta.

Nova metodologija iza brojki

Tax Foundation svake godine preispituje svoju metodologiju. Godine 2026. promenio je način merenja poreza na dobit pravnih lica, poreza na fizička lica i prekograničnih pravila, a zatim preračunao ranije godine prema novim pravilima, tako da su gore navedene promene uporedive. Međutim, brojke objavljene u ranijim izdanjima izrađene su prema staroj metodologiji i ne mogu se porediti s rezultatima za 2026. To uključuje brojke u našem pregledu indeksa za 2024.

Gde Estonija gubi bodove

Rezultat od 100 čini Estoniju ukupno poreskim sistemom s najvećom konkurentnošću u OECD-u, ali ne i najboljom u svakoj kategoriji. Slaba tačka Estonije jesu porezi na potrošnju, gde je na 24. mestu, dva mesta niže nego godinu ranije. Indeks nagrađuje nisku stopu PDV-a na širokoj osnovici. Tax Foundation Estoniji priznaje široku osnovicu i malo administrativno opterećenje, ali standardna stopa od 24% među višima je u OECD-u. Izveštaj o zemlji takođe ponavlja tri dugotrajne slabosti: poreske sporazume sa 62 zemlje, ispod proseka OECD-a od 75; oslobođenje za inostranu dobit koje obuhvata samo Evropu; i relativno stroga ograničenja odbitka kamata na dug prema povezanim licima.

Pozitivno je što je Estonija napredovala na prvo mesto u porezima na fizička lica. Rezultat takođe odražava poreske izmene iz 2025, pošto indeks koristi podatke na dan jula 2026. Društva plaćaju 22% na raspodeljenu dobit, a fizička lica jedinstveni porez na dohodak od 22%, dok još nema godišnjeg poreza na dobit društva: planirani namet od 2% ukinut je pre stupanja na snagu.

Šta indeks za 2026. znači za Vaše estonsko društvo

Za osnivača koji bira gde da registruje društvo, indeks je koristan jer meri strukturu. Prvo mesto znači da je estonski poreski sistem jednostavan, predvidiv i povoljno tretira reinvestiranu dobit; ne govori ništa o visini ukupnog poreskog računa. Ono što rang-lista potvrđuje jeste suština modela: društvo ne plaća porez na dobit pravnih lica na dobit koju zadrži i reinvestira, a porez dospeva tek kada se dobit isplati.

Naše tumačenje ovog izdanja jeste da poreska konkurentnost Estonije manje počiva na prvom mestu nego na onome što stoji iza njega. Estonija je 2025. povećala stope, usvojila pa ukinula novi porez na dobit, a ipak je 13. uzastopnu godinu završila na prvom mestu s istim modelom koji ima od 2000. Za osnivača ta predvidivost vredi više od bilo kog pojedinačnog procentnog poena. Ako planirate estonsko društvo, vodimo osnivanje privrednog društva u Estoniji i naknadne registracije, a unapred možemo objasniti kako će se sistem primenjivati u Vašem slučaju.

Pošaljite zahtev

Često postavljana pitanja